New Trends in the Development of Contemporary Linguistics in Serbia
DOI:
https://doi.org/10.12797/RRB.20.2024.20.09Keywords:
Rusyns/Rusnaks, Rusyn language, Rusyn studies, Julian Ramač, ISO-code (RSK), Rusyn National StrategyAbstract
NEW TRENDS IN THE DEVELOPMENT OF CONTEMPORARY LINGUISTICS IN SERBIA
Depending on the theory of the origin of the Rusyns/Rusnaks in Bačka and their language, the Bačka-Srem Rusyn language was treated as a dialect of the Russian language, a dialect of the Slovak language, a dialect of the Ukrainian language and as a Rusyn language.
In the first part of the paper, the author gives an overview of the Rusyn language research so far, and in the second part, contemporary research is presented, which has been enabled by the acquisition of the ISO-code (RSK). As a result of obtaining this code, conditions were created for the Rusyn language to be assigned a numerical code, according to which librarians in the country and abroad would classify books in the Rusyn language of the Bačka-Srem Rusyns. Havrijil Koljesar devoted himself to providing the necessary number of entries for Wikipedia in the Rusyn language, and Mihajlo Fejsa to providing the necessary lexicographic literature for translation on the English-Rusyn and Rusyn-English relations. Based on his doctoral thesis, in which Fejsa compared the verb structures of the English and Rusyn languages (Фејса 2005), he published the results of the comparison of the sentence constructions of the English and Rusyn languages (Fejsa 2015в), and satisfied the first condition for the realization of machine translation on the relations between English and Rusyn. By publishing the English-Rusyn Dictionary (Фейса, Шлемендер, Чельовски 2022) the second of the three necessary conditions is satisfied. The third condition is the publication of the Rusyn-English Dictionary.
References
Белей, Любомир. 1993. «Про статус лiтературної мови русинiв Югославиї». В: Українски Карпати: матерiали мiжнар. наук. конф. «Українськi Карпати: етнос, iсторiя, культура». Ред. Павло П. Чучка, 69–75. Ужгород: Видавнїцтво Карпати, [Belej, Lûbomir. 1993. «Pro status literaturnoï movi rusiniv Ûgoslaviï». V:Ukraïnski Karpati: materiali mižnar. nauk. konf. «Ukraïnsʹki Karpati: etnos, istoriâ, kulʹtura». Red. Pavlo P. Čučka Red. Pavlo P. Čučka, 69–75. Užgorod: Vidavnïctvo Karpati].
Белей, Любомир. 2015. «Словиньскъ зыкъ: народженя та житя мертвої movi» [Belej, Lûbomir. 2015. «Slovinʹskʺ zykʺ: narodženâ ta žitâ mertvoï movi»]. В: Međunarodna konferencija Uticaj porodice na formiranje kreativne ličnosti. Ред [Red]. Mirjana Milankov, Julijan Tamaš, 187–308. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Варґа, Михайло, ред. 1997. Карпатскосц коцуризмох. В: Зборнїк роботох зоз III конґреса Русинох/Руснацох/Лемкох. Медзинародни науково-фахови сход Конґреса Русинох/Руснацох/Лемкох з нагоди 250-рочнїци приселєня. Актуални стан и перспектива културно-просвитного, наукового и економского розвою и вязох медзи Руснацами швета, 26–28. мая 1995, Руски Керестур. Руски Керестур: Руска матка, 155–168, [Varg̀a, Mihajlo, red. 1997. Karpatskosc kocurizmoh. V: Zbornïk robotoh zoz III kong̀resa Rusinoh/Rusnacoh/Lemkoh. Medzinarodni naukovo-fahovi shod Kong̀resa Rusinoh/Rusnacoh/Lemkoh z nagodi 250-ročnïci priselênâ. Aktualni stan i perspektiva kulturno-prosvitnogo, naukovogo i ekonomskogo rozvoû i vâzoh medzi Rusnacami šveta 26–28. maâ 1995, Ruski Kerestur. Ruski Kerestur: Ruska matka, 155–168].
Виславски, Боґдан, Фейса, Михайло, Кишюгас, Яков, Варґа, Борис, Рамач, Янко, Катона, Михайло, Кевежди, Мирослав, Тамаш, Юлиян. 2013 [Vislavski, Bog̀dan, Fejsa, Mihajlo, Kišûgas, Âkov, Varg̀a,Boris, Ramač, Ânko, Katona, Mihajlo, Keveždi, Miroslav, Tamaš, Ûliân. 2013]. Национална стратеґия Руснацох [Nacionalna strateg̀iâ Rusnacoh]/ Национална стратегија Русина [Nacionalna strategiǰa Rusina]/ The National Strategy of the Ruthenians. Нови Сад: Национални совит рускей националней меншини & НВУ «Руске слово», [Novi Sad: Nacionalni sovit ruskej nacionalnej menšini & NVU «Ruske slovo»].
Ґуставсон, Свен. 1983. «Руски язик у Югославиї – дияхрония и синхрония». Творчосц, ч. 9: 20–30, [G̀ustavson, Sven. 1983. «Ruski âzik u Ûgoslaviï – diâhroniâ i sinhroniâ». Tvorčosc, č. 9: 20–30].
Дудаш, Наталия, ред. 1997. Русински/Руски писнї. Нови Сад: НВУ «Руске слово» & Орґанiзацiя Русинiв у Мадярску, [Dudaš, Nataliâ, red. 1997. Rusinski/Ruski pisnï. Novi Sad: NVU «Ruske slovo» & Org̀anizaciâ Rusiniv u u Madârsku].
Дуличенко, Александер Д. 1972. «Становление и розвитие русинского языка в Югославии». Советское славяноведение, ч. 3: 38–50, [Duličenko, Aleksander D. 1972. «Stanovlenie i rozvitie rusinskogo âzyka v Ûgoslavii». Sovetskoe slavânovedenie, č. 3: 38–50].
Дуличенко, Александр Д. 1981. «Русинский язык». В: Введение в славянскую филологию. Ред. Адам Е. Супрун, Александр М. Калюта, 132–134. Минск: Вышeйшая школа, [Duličenko, Aleksandr D. 1981. «Rusinskij âzyk». V: Vvedenie v slavânskuû filologiû. Red. Adam E. Suprun, Aleksandr M. Kalûta, 132–134. Minsk: Vyšejšaâ škola].
Дуличенко, Александер Д. 2002. Кнїжка о руским язику: Увод до рускей филолоґиї у документох и коментарох. Нови Сад: НВУ «Руске слово» & Дружтво за руски язик, литературу и културу, [Duličenko, Aleksander D. 2002. Knïžka o ruskim âziku: Uvod do ruskej filolog̀iï u dokumentoh i komentaroh. Novi Sad: NVU «Ruske slovo» & Družtvo za ruski âzik, literaturu i kulturu].
Дуличенко, Александер Д. 2009. Jugoslavo Ruthenica II: рoбoти з рускeй филoлoґиї и историї. Нови Сад: Филозофски факултет & НВУ «Руске слово», [Duličenko, Aleksander D. 2009. Jugoslavo Ruthenica II: roboti z ruskej filolog̀iï i istoriï. Novi Sad Filozofski fakultet & NVU «Ruske slovo»].
Дуличенко, Александр Д. 2018. «Славянская микрофилология». В: Славянская микрофилология. Ред. Александр Д. Дуличенко, Мотоки Номати [Duličenko, Aleksandr D. 2018. «Slavânskaâ mikrofilologiâ». V: Slavânskaâ mikrofilologiâ. Red. Aleksandr D. Duličenko, Motoki Nomati], 3–18. Sapporo: Hokkaido University – Slavic-Eurasian Research Center.
Дзендзелiвський, Йосип О. 1969. «Сторiнка з iсторiї вивчення говорiв та лiтератури бачванських українцiв». Шветлосц, ч. 7 (3): 248–252, [Dzendzelivsʹkij, Josip O. 1969. «Storinka z istoriï vivčennâ govoriv ta literaturi bačvansʹkih ukraïnciv». Švetlosc, č. 7 (3): 248–252]
Дзендзелiвський, Йосип О. 1996. «Мова бачванцiв як засiб датування явищ лемкiвського дiялекту». В: Руснаци/Русини 1745–1995. Ред. Юлиян Тамаш, Славко Сабо, 7–19. Београд–Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Филозофски факултет ‒ Катедра за русински језик и књижевност, [Dzendzelivsʹkij, Josip O. 1996. «Mova bačvanciv âk zasib datuvannâ âviŝ lemkivsʹkogo diâlektu». V: Rusnaci/Rusini 1745–1995. Red. Ûliân Tamaš, Slavko Sabo, 7–19. Beograd–Novi Sad: Zavod za ud̂benike i nastavna sredstva – Filozofski fakultet ‒ Katedra za rusinski ǰezik i kn̂iževnost].
Колєсар, Гавриїл. 2018. «Диґитализация и интернационализация здобуткох рускей култури». Studia Ruthenica, ч. 23: 94–104, [Kolêsar, Gavriïl. 2018. «Dig̀italizaciâ i internacionalizaciâ zdobutkoh ruskej kulturi». Studia Ruthenica, č. 23: 94–104].
Колєсар, Гавриїл. 2023. «Руски язик на Википедиї». Studia Ruthenica, ч. 29: 92–96, [Kolêsar, Gavriïl. 2023. «Ruski âzik na Vikipediï». Studia Ruthenica, č. 29: 92–96].
Костельник, Гавриїл. 1923. Граматика бачваньско-рускей бешеди. Руски Керестур: РНПД, [Kostelʹnik, Gavriïl. 1923. Gramatika bačvanʹsko-ruskej bešedi. Ruski Kerestur: RNPD].
Кочиш, Микола М. 1977. Ґраматика руского язика. Фонетика – морфолоґия – лексика, т. 1. Нови Сад: Покраїнски завод за видаванє учебнїкох, [Kočiš, Mikola M. 1977. G̀ramatika ruskogo âzika. Fonetika – morfolog̀iâ – leksika, т. 1. Novi Sad: Pokraïnski zavod za vidavanê učebnïkoh].
Кочиш, Микола М. 1978. Линґвистични роботи. Нови Сад: «Руске слово», [Kočiš, Mikola M. 1978. Ling̀vistični roboti. Novi Sad: «Ruske slovo».].
Латта, Василь. 1991. Атлас українських говорiв Схiдної Словаччини. Пряшiв: Словацьке педагогiчне видавництво в Братiславi ‒ Вiддiл української лiтератури, [Latta, Vasilʹ. 1991. Atlas ukraïnsʹkih govoriv Shidnoï Slovaččini. Prâšiv: Slovacʹke pedagogične vidavnictvo v Bratislavi ‒ Viddil ukraïnsʹkoï literaturi].
Маґочи, Павел Роберт. 1984. «Питанє язика медзи Подкарпатскима Русинами». Творчосц, ч. 10: 6–22, [Mag̀oči, Pavel Robert. 1984. «Pitanê âzika medzi Podkarpatskima Rusinami». Tvorčosc, č. 10: 6–22].
Маґочи, Павел Роберт. 2009. Народ нїодкадз – илустрована история Карпатских Русинох. Ужгород–Нови Сад: Видавательство Валерия Падяка & НВУ «Руске слово», [Mag̀oči, Pavel Robert. 2009. Narod nïodkadz – ilustrovana istoriâ Karpatskih Rusinoh Užgorod–Novi Sad: Vidavatelʹstvo Valeriâ Padâka & NVU «Ruske slovo»].
Маґочій, Павел Роберт, Поп, Іван. 2010. Енциклопедія історії та культури карпатських русинів. Пер. Надія Кушко. Ужгород: Видавництво В. Падяка, [Mag̀očìj, Pavel Robert, Pop, Ìvan. 2010. Enciklopedìâ ìstorìï ta kulʹturi karpatsʹkih rusinìv. Per. Nadìâ Kuško. Užgorod: Vidavnictvo V. Padâka].
Маґочи, Павел Роберт, Фейса, Михайло. 1998. Бешедуйме по анґлийски и по руски [Mag̀oči, Pavel Robert, Fejsa, Mihajlo. 1998. Bešedujme po ang̀lijski i po ruski]/ Let`s Speak English and Rusyn. Нови Сад: «Руске слово» [Novi Sad: «Ruske slovo»].
Мишанич, Олекса. 2013. «Політичне русинство: історія і сучасність. Ідейні джерела закарпатського регіонального сепаратизму». В: Українці-русини: етнолінгвістичні та етнокультурні процеси в історичному розвитку. Ред. Ганна А. Скрипник, 9–62. Київ: Національна академія наук України & Міжнародна асоціація україністів & Інститут мистецтвознавства, фольклористики та етнології ім. М. Т. Рильського & Музей української культури у Свиднику, [Mišanič, Oleksa. 2013. «Polìtične rusinstvo: ìstorìâ ì sučasnìstʹ. Ìdejnì džerela zakarpatsʹkogo regìonalʹnogo separatizmu». V: Ukraïncì-rusini: etnolìngvìstičnì ta etnokulʹturnì procesi v ìstoričnomu rozvitku Red. Ganna A. Skripnik, 9–62. Kiïv: Nacìonalʹna akademìâ nauk Ukraïni & Mìžnarodna asocìacìâ ukraïnìstìv Ìnstitut mistectvoznavstva, folʹkloristiki ta etnologìï ìm. M. T. Rilʹsʹkogo & Muzej ukraïnsʹkoï kulʹturi u Svidniku].
Мойсієнко, Віктор. 2018. «Мікрофілологія чи діалектологія? Славянская микрофилология». Славистикa, ч. 22 (2): 283–288, [Mojsìênko, Vìktor. 2018. «Mìkrofìlologìâ či dìalektologìâ? Slavânskaâ mikrofilologiâ». Slavistika, č. 22 (2): 283–288].
Небесниј, Борис. 2005. «Украјинци у Србији». Доступ: 5.05.2024, [Nebesniǰ, Boris. 2005. «Ukraǰinci u Srbiǰi». Dostup: 5.05.2024] https://www.rastko.rs/rastko/delo/11868.
Новта, Никола, Рамач, Юлиян, Медєши, Гелена, Фейса, Михайло. 2006. Речник медицинске терминологије српско-латинско-русински / Словнїк медицинскей терминолоґиї сербско-латинско-руски. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу, [Novta, Nikola, Ramač, Ûliân, Medêši, Gelena, Fejsa, Mihajlo. 2006. Rečnik medicinske terminologiǰe srpsko-latinsko-rusinski / Slovnïk medicinskej terminolog̀iï serbsko-latinsko-ruski. Novi Sad : Družtvo za ruski âzik, literaturu i kulturu]
Падяк, Валерiй. 2015. Iсторiя карпаторусинськой лiтературы и културы. Пряшiв: Пряшiвськый унiверсiтет у Пряшевi – Iнстiтут русинського языка и културы, [Padâk, Valerij. 2015. Istoriâ karpatorusinsʹkoj literatury i kultury. Prâšiv: Prâšivsʹkyj universitet u Prâševi – Institut rusinsʹkogo âzyka i kultury].
Пап, Желимир. 2015. «Диґитализация нашей творчосци». Studia Ruthenica, ч. 20: 93–96, [Pap, Želimir. 2015. «Dig̀italizaciâ našej tvorčosci». Studia Ruthenica, č. 20: 93–96].
Плишкова, Анна. 2020. Современное состояние русинского литературного языка в Словакии. Прешов: Институт русинского языка и культуры Прешовского Университета, [Pliškova, Anna. 2020. Sovremennoe sostoânie rusinskogo literaturnogo âzyka v Slovakii. Prešov: Institut rusinskogo âzyka i kulʹtury Prešovskogo Universiteta].
Рамач, Юлиян. 1987. Фразеолошки речник: српскохрватско-русински. Нови Сад: Филозофски факултет & Завод за издавање уџбеника, [Ramač, Ûliân. 1987. Frazeološki rečnik: srpskohrvatsko-rusinski. Novi Sad: Filozofski fakultet & Zavod za izdavan̂e ud̂benika].
Рамач, Юлиян. 2002. Ґраматика руского язика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, [Ramač, Ûliân. 2002. G̀ramatika ruskogo âzika. Beograd: Zavod za ud̂benike i nastavna sredstva].
Рамач, Юлиян. 2017а. Словнїк руского народного язика, т. 1: A–Н. Нови Сад: Филозофски факултет & Завод за културу войводянских Руснацох & Дружтво за руски язик, литературу и културу, [Ramač, Ûliân. 2017a. Slovnïk ruskogo narodnogo âzika т. 1: A–N. Novi Sad: Filozofski fakultet & Zavod za kulturu vojvodânskih Rusnacoh & Družtvo za ruski âzik, literaturu i kulturu].
Рамач Юлиян. 2017б. Словнїк руского народного язика, т. 2: О–Я. Нови Сад: Филозофски факултет & Завод за културу войводянских Руснацох & Дружтво за руски язик, литературу и културу, [Ramač Ûliân. 2017b. Slovnïk ruskogo narodnogo âzika, t. 2: O–Â. Novi Sad: Filozofski fakultet & Zavod za kulturu vojvodânskih Rusnacoh & Družtvo za ruski âzik, literaturu i kulturu].
Рамач, Юлиян, Тимко-Дїтко, Оксана, Медєши, Гелена, Фейса, Михайло. 2010. Руско-сербски словнїк / Русинско-српски речник. Нови Сад: Универзитет у Новим Садзе ‒ Филозофски факултет ‒ Катедра за руски язик и литературу & Завод за културу войводянских Руснацох, [Ramač, Ûliân, Timko-Dïtko, Oksana, Medêši, Gelena, Fejsa, Mihajlo. 2010. Rusko-serbski slovnïk / Rusinsko-srpski rečnik. Novi Sad: Univerzitet u Novim Sadze ‒ Filozofski fakultet Katedra za ruski âzik i literaturu & Zavod za kulturu vojvodânskih Rusnacoh].
Рамач, Юлиян, Фейса, Михайло, Медєши, Гелена. 1995. Српско-русински речник / Сербско-руски словнїк, т. 1. Нови Сад: Универзитет у Новом Садзе – Филозофски факултет – Катедра за руски язик и литературу & Дружтво за руски язик и литературу, [Ramač, Ûliân, Fejsa, Mihajlo, Medêši, Gelena. 1995. Srpsko-rusinski rečnik / Serbsko-ruski slovnïk, t. 1. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadze – Filozofski fakultet – Katedra za ruski âzik i literaturu].
Рамач, Юлиян, Фейса, Михайло, Медєши, Гелена. 1997. Српско-русински речник / Сербско-руски словнїк, т. 2. Беоґрад–Нови Сад: Завод за учебнїки и наставни средства & Универзитет у Новом Садзе – Филозофски факултет – Катедра за руски язик и литературу & Дружтво за руски язик и литературу, [Ramač, Ûliân, Fejsa, Mihajlo, Medêši, Gelena. 1997. Srpsko-rusinski rečnik / Serbsko-ruski slovnïk, т. 2. Beog̀rad–Novi Sad: Zavod za učebnïki i nastavni sredstva & Univerzitet u Novom Sadze Filozofski fakultet – Katedra za ruski âzik i literaturu & Družtvo za ruski âzik i literaturu].
Рамач, Янко. 1990. Привредни и дружтвени живот Руснацох у Южней Угорскей 1745–1848. Нови Сад: Новинско-видавательна роботна орґанизация «Руске слово», [Ramač, Ânko. 1990. Privredni i družtveni život Rusnacoh u Ûžnej Ugorskej 1745–1848. Novi Sad: Novinsko-vidavatelʹna robotna org̀anizaciâ «Ruske slovo»].
Рамач, Янко. 1995. Школа у Руским Керестуре. Нови Сад: Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, [Ramač, Ânko. 1995. Škola u Ruskim Keresture. Novi Sad: Grekokatolïcka parohiâ sv. Petra i Pavla]
Рамач, Янко. 2007. Руснаци у Южней Угорскей (1745–1918). Нови Сад: Войводянска академия наукох и уметносцох, [Ramač, Ânko. 2007. Rusnaci u Ûžnej Ugorskej (1745–1918). Novi Sad: Vojvodânska akademiâ naukoh i umetnoscoh].
Русковски, Оля, Сабадош, Иван. 2022. «Руски язик у шветовим реґистру язикох: Медзинародне линґвистичне потвердзенє того цо ми уж оддавна знаме». Руске слово, ч. 18: 16–17, [Ruskovski, Olâ, Sabadoš, Ivan. 2022. «Ruski âzik u švetovim reg̀istru âzikoh: Medzinarodne ling̀vistične potverdzenê togo co mi už oddavna zname». Ruske slovo, č. 18: 16-17].
Скорвид, Сергей С. 2009. «Язык(и) русин в онлайн-режиме». В: Труды и материалы. Славянские языки и культуры в современном мире, 317–318. Москва: Московский государственный университет, [Skorvid, Sergej S. 2009. «Âzyk(i) rusin v onlajn-režime». V: Trudy i materialy. Slavânskie âzyki i kulʹtury v sovremennom mire, 317–318. Moskva: Moskovskij gosudarstvennyj universitet].
Скорвид, Сергей С. 2015. «Русинский язык». В: Большая Российская энциклопедия, т. 29. Ред. Сергей Л. Кравец, 43–44. Москва: Министерство культуры Российской Федерации, [Skorvid, Sergej S. 2015. «Rusinskij âzyk». V: Bolʹšaâ Rossijskaâ ènciklopediâ, t. 29. Red. Sergej L. Kravec, 43–44. Moskva: Ministerstvo kulʹtury Rossijskoj Federacii].
Шовлянски, Радмила. 2010. Сербско-руско-латинско-анґлийски словнїк защити рошлїнох и животного штредку. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу, [Šovlânski, Radmila. 2010. Serbsko-rusko-latinsko-ang̀lijski slovnïk zaŝiti rošlïnoh i životnogo štredku. Novi Sad: Družtvo za ruski âzik, literaturu i kulturu].
Шваґровски, Штефан. 1996–1997. «Ґу питаню ґенези и нонституованя язика южнославянских Русинох (Руснацох)». Studia Ruthenica, ч. 5: 88–102, [Švag̀rovski, Štefan. 1996–1997. «G̀u pitanû g̀enezi i nonstituovanâ âzika ûžnoslavânskih Rusinoh (Rusnacoh)». Studia Ruthenica, č. 5: 88–102].
Тамаш, Јулијан. 1984. Русинска књижевност: Историја и статус. Нови Сад: Матица српска, [Tamaš, J̌uliǰan. 1984. Rusinska kn̂iževnost: Istoriǰa i status. Novi Sad: Matica srpska].
Тамаш, Юлиян. 1988. «Володимир М. Гнатюк и идентитет Русинох Угорскей и Югославиї». В: Етноґрафични материяли зоз Угорскей Руси, т. 5. Ред. Юлиян Тамаш, Славко Сабо, 297–358. Нови Сад: «Руске слово», [Tamaš, Ûliân. 1988. «Volodimir M. Gnatûk i identitet Rusinoh Ugorskej i Ûgoslaviï». V: Etnog̀rafični materiâli zoz Ugorskej Rusi, t. 5. Red. Ûliân Tamaš, Slavko Sabo, 297–358. Novi Sad: «Ruske slovo»].
Тамаш, Юлиян. 1997. История рускей литератури. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, [Tamaš, Ûliân. 1997. Istoriâ ruskej literaturi. Beograd: Zavod za ud̂benike i nastavna sredstva].
Тир, Михал. 2010. «Еуґен Паулини о руским/русинским язику». Studia Ruthenica, ч. 15: 55–58, [Tir, Mihal. 2010. «Eug̀en Paulini o ruskim/rusinskim âziku». Studia Ruthenica, č.15: 55–58].
Фейса, Михайло. 1992–1993. «Руски ‒ бешеда, диялект чи язик». Studia Ruthenica, ч. 3: 83–105, [Fejsa, Mihajlo. 1992–1993. «Ruski ‒ bešeda, diâlekt či âzik». Studia Ruthenica, č. 3: 83–105].
Фејса, Михајло. 2005. Време и вид у русинском и енглеском језику. Нови Сад: ИК Прометеј, [Feǰsa, Mihaǰlo. 2005. Vreme i vid u rusinskom i engleskom ǰeziku. Novi Sad: IK Prometeǰ].
Фейса, Михайло. 2006. «Характеристики руского язика». В: Rusini/Rusnaci/Ruthenias (1745–2005), т. 1. Ред. Михайло Фейса, 225–234. Нови Сад: Филозофски факултет & ИК Прометеј & КПД ДОК, [Fejsa, Mihajlo. 2006. «Harakteristiki ruskogo âzika». V: Rusini/Rusnaci/Ruthenias (1745–2005), т. 1. Red. Mihajlo Fejsa, 225–234. Novi Sad: Filozofski fakultet & IK Prometeǰ & KPD DOK].
Фејса, Михајло. 2010. Нова Србија и њена русинска мањина / Нова Сербия и єй руска меншина [Feǰsa, Mihaǰlo. 2010. Nova Srbiǰa i n̂ena rusinska man̂ina / Nova Serbiâ i êj ruska menšina]/ The New Serbia and Its Ruthenian Minority. Нови Сад: ИК Прометеј & КПД ДОК, [Novi Sad: IK Prometeǰ & KPD DOK].
Фейса, Михайло. 2012. «Руски язик у славянским язичним простору». Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, ч. 37 (2): 231–251, [Fejsa, Mihajlo. 2012. «Ruski âzik u slavânskim âzičnim prostoru». Godišn̂ak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, č. 37 (2): 231–251].
Фейса, Михайло. 2013. «Заступеносц церковнославянских елементох у духовней сфери рускей народносци». В: Серебряный век в русской литературе и культуре конца XIX – первой половины XX вв. К 90-летию со дня рождения З. Г. Минц. Ред. Леа Пильд, Татьяна Степанищева. Tartu: University of Tartu Press, 167–179, [Fejsa, Mihajlo. 2013. «Zastupenosc cerkovnoslavânskih elementoh u duhovnej sferi ruskej narodnosci». V: Serebrânyj vek v russkoj literature i kulʹture konca XIX – pervoj poloviny XX vv. K 90-letiû so dnâ roždeniâ Z. G. Minc. Red. Lea Pilʹd, Tatʹâna Stepaniŝeva. Tartu: University of Tartu Press, 167–179].
Фейса, Михайло. 2015а. «Актуални процеси у русинским язику». Русин, ч. 3 (41): 67–78. Доступ [Fejsa, Mihajlo. 2015a. «Aktualni procesi u rusinskim âziku». Rusin, č. 3 (41): 67–78. Dostup]: 8.08.2020. www.rusyn.md.
Фейса, Михайло. 2015б. «Русински язик и його вариянти». Studia Ruthenica, ч. 20: 15–21, [Fejsa, Mihajlo. 2015b. «Rusinski âzik i jogo variânti». Studia Ruthenica, č. 20: 15–21].
Фейса, Михайло. 2015в. Виреченьво конструкциї у руским и анґлийским язику [Fejsa, Mihajlo. 2015v. Virečenʹvo konstrukciï u ruskim i ang̀lijskim âziku]/ Sentence Constructions in Ruthenian And English / Реченичне конструкције у русинском и енглеском. Нови Сад: ВХ Прометеј & Филозофски факултет & КПД ДОК, [Rečenične konstrukciǰe u rusinskom i engleskom. Novi Sad: VH Prometeǰ & Filozofski fakultet & KPD DO].
Фејса, Михајло. 2016а. «Интеркултуралност и преводилаштво». В: Интеркултуралност у образовању. Ред. Душан Радовић, Ева Толди, 51–62. Нови Сад: Педагошки завод Војводине, [Feǰsa, Mihaǰlo. 2016a. «Interkulturalnost i prevodilaštvo». V: Interkulturalnost u obrazovan̂u. Red. Dušan Radović, Eva Toldi, 51–62. Novi Sad: Pedagoški zavod Voǰvodine].
Фејса, Михајло. 2016б. «Русински језик и његове варијанте». В: Језици и културе у времену и простору. Тематски зборник, т. 5. Ред. Снежана Гудурић, 613–623. Нови Сад: Филозофски факултет, [Feǰsa, Mihaǰlo. 2016b. «Rusinski ǰezik i n̂egove variǰante». V: J̌ezici i kulture u vremenu i prostoru. Tematski zbornik, t. 5. Red. Snežana Gudurić, 613–623. Novi Sad: Filozofski fakultet].
Фейса, Михайло. 2017а. Правописни словнїк руского язика. Нови Сад: Филозофски факултет, [Fejsa, Mihajlo. 2017a. Pravopisni slovnïk ruskogo âzika. Novi Sad: Filozofski fakultet].
Фейса, Михайло. 2017б. Бешедуйме по руски / Говоримо русински. Нови Сад: Филозофски факултет, [Fejsa, Mihajlo. 2017b. Bešedujme po ruski / Govorimo rusinski. Novi Sad: Filozofski fakultet].
Фейса, Михайло. 2018. «Розвиванє и досягнуца Оддзелєня за русинистику». B: Studium Carpato-Ruthenorum 2018: Штудії з карпаторусиністікы. Ред. Кветослава Копорова, 144–157. Пряшiв: Пряшівска універзіта в Пряшові & Центер языків і култур народностных меншын & Інштітут русиньского языка і културы, [Fejsa, Mihajlo. 2018. «Rozvivanê i dosâgnuca Oddzelênâ za rusinistiku». B: Studium Carpato-Ruthenorum 2018: Študìï z karpatorusinìstìky. Red. Kvetoslava Koporova, 144–157. Prâšiv: Prâšìvska unìverzìta v Prâšovì & Center âzykìv ì kultur narodnostnyh menšyn & Ìnštìtut rusinʹskogo âzyka ì kultury].
Фейса, Михайло. 2019а. Правопис руского язика. Нови Сад: Филозофски факултет, [Fejsa, Mihajlo. 2019a. Pravopis ruskogo âzika. Novi Sad: Filozofski fakultet].
Фейса, Михайло. 2019б. «Основа руского язика ‒ контактолоґийни приступ». В: Девети међународни интердисциплинарни симпозијум Сусрет култура. Ред. Ивана Живанчевић-Секеруш, 389–405. Нови Сад: Филозофски факултет, [Fejsa, Mihajlo. 2019b. «Osnova ruskogo âzika ‒ kontaktolog̀ijni pristup». V: Deveti međunarodni interdisciplinarni simpoziǰum Susret kultura. Red. Ivana Živančević-Sekeruš, 389–405. Novi Sad: Filozofski fakultet].
Фејса, Михајло. 2019в. Енглески утицај на русински језик / Анґлийски уплїв на руски јазик [Feǰsa, Mihaǰlo. 2019v. Engleski uticaǰ na rusinski ǰezik / Ang̀lijski uplïv na ruski ǰazik] / The English Influence On the Ruthenian Language. Нови Сад: Филозофски факултет [Novi Sad: Filozofski fakultet].
Фејса, Михајло. 2019г. Утицај српског језика на русински језик / Уплїв сербского язика на руски язик. Нови Сад: Филозофски факултет, [Feǰsa, Mihaǰlo. 2019g. Uticaǰ srpskog ǰezika na rusinski ǰezik / Uplïv serbskogo âzika na ruski âzik: Filozofski fakultet].
Фейса, Михайло. 2020. Словнїк компютерскей терминолоґиї. Нови Сад: Филозофски факултет, [Fejsa, Mihajlo. 2020. Slovnïk kompûterskej terminolog̀iï. Novi Sad: Filozofski fakultet].
Фејса, Михајло. 2021. «Интеркултурална димензија Одсека за русинистику» [Feǰsa, Mihaǰlo. 2021. «Interkulturalna dimenziǰa Odseka za rusinistiku»] В: InterKult 2020: Book of Abstracts. International Conference Interculturalism in Education. Ред. Силвиа Илић, 183–202. Нови Сад: Педагошки завод Војводине, [Red. Silvia Ilić, 183–202. Novi Sad: Pedagoški zavod Voǰvodine].
Фејса, Михајло. 2022а. «Интеркултурална димензија на средњошколском нивоу на русинском нивоу» [Feǰsa, Mihaǰlo. 2022a. «Interkulturalna dimenziǰa na sredn̂oškolskom nivou na rusinskom nivou».]. В: InterKult 2021: Book of Abstracts. International Conference «Interkulturalism in Education». Ред. Ивана Иванић, Силвиа Илић, Душан Радовић, 93–109. Нови Сад: Педагошки завод Војводине – Филозофски факултет, [Red. Ivana Ivanić, Silvia Ilić, Dušan Radović, 93–109. Novi Sad: Pedagoški zavod Voǰvodine – Filozofski fakultet].
Фейса, Михайло. 2022б. «Нови период розвою руского язика». Руснак, ч. 34: 14, [Fejsa, Mihajlo. 2022b. «Novi period rozvoû ruskogo âzika». Rusnak, č. 34: 14].
Фейса, Михайло. 2022в. «Потребна нова Национална стратеґия Руснацох». Руснак, ч. 35: 10–11, [Fejsa, Mihajlo. 2022v. «Potrebna nova Nacionalna strateg̀iâ Rusnacoh». Rusnak, č. 35: 10–11].
Фејса, Михајло. 2023а. «Три нова капитална дела русинске лексикографије». Славистика, ч. 27 (1): 101–114, [Feǰsa, Mihaǰlo. 2023a. «Tri nova kapitalna dela rusinske leksikografiǰe». Slavistika, č. 27 (1): 101].
Фејса, Михајло. 2023б. «Лингвокултуралност и интеркултуралност – пример русинског језика» [Feǰsa, Mihaǰlo. 2023b. «Lingvokulturalnost i interkulturalnost – primer rusinskog ǰezika»]. В: Book of Abstracts of the InterKult 2023. Ред. Ивана Иванић, Силвиа Илић, Душан Радовић, 33–34. Нови Сад: Педагошки завод Војводине [Red. Ivana Ivanić, Silvia Ilić, Dušan Radović, 33–34. Novi Sad: Pedagoški zavod Voǰvodine].
Фейса, Михайло. 2023в. Сучасна русинистика нєшка и у будучносци. Нови Сад: Филозофски факултет, [Fejsa, Mihajlo. 2023v. Sučasna rusinistika nêška i u budučnosci. Novi Sad: Filozofski fakultet].
Фейса, Михайло. 2023г. «ИСО-код – нови период розвою руского язика» Studia Ruthenica, ч. 23: 75–77, [Fejsa, Mihajlo. 2023g. «ISO-kod – novi period rozvoû ruskogo âzika» Studia Ruthenica, č. 23: 75–77].
Фејса, Михајло. 2024а. «Интеркултурална димензија на основношколском нивоу на русинском језику». В: ИнтерКулт 2022. Ред. Силвиа Илић, Михајло Фејса, 14–31. Нови Сад: Педагошки завод Војводине, [Feǰsa, Mihaǰlo. 2024a. «Interkulturalna dimenziǰa na osnovnoškolskom nivou na rusinskom ǰeziku». . V: Interkult 2022. Red. Silvia Ilić, Mihaǰlo Feǰsa, 14–31. Novi Sad: Pedagoški zavod Voǰvodine].
Фејса, Михајло. 2024б. «Лингвокултуралност и интеркултуралност – на примеру вишејезичне Куцуре» [Feǰsa, Mihaǰlo. 2024b. «Lingvokulturalnost i interkulturalnost – na primeru višeǰezične Kucure».]. В: InterKult 2024: The 10th International Conference, Interсulturalism in Education. Book of Abstracts. Ред. Силвиа Илић, 29–30. Нови Сад: Педагошки завод Војводине, [Red. Silvia Ilić, 29–30. Novi Sad: Pedagoški zavod Voǰvodine].
Фейса, Михайло, Медєши, Гелена. 2021. Правопис руского язика зоз правописним словнїком. Нови Сад: Завод за културу войводянских Руснацох & Филозофски факултет & Дружтво за руски язик, литературу и културу, [Fejsa, Mihajlo, Medêši, Gelena. 2021. Pravopis ruskogo âzika zoz pravopisnim slovnïkom. Novi Sad: Zavod za kulturu vojvodânskih Rusnacoh & Filozofski fakultet & Družtvo za ruski âzik, literaturu i kulturu]
Фейса, Михайло, Чельовски, Славица. 2023. Руски язик и ИСО-код / Русински језик и ИСО-код. Нови Сад: ИК Прометеј & Филозофски факултет & Матица русинска, [Fejsa, Mihajlo, Čelʹovski, Slavica. 2023. Ruski âzik i ISO-kod / Rusinski ǰezik i ISO-kod. Novi Sad: IK Prometeǰ & Filozofski fakultet & Matica rusinska]
Фейса, Михайло, Чельовски, Славица, Будински, Доротеа. 2024. Интеркултурална димензия у образовней вертикали на руским язику / Интеркултурална димензија у образовној вертикали на русинском језику. Нови Сад: Филозофски факултет & Матица русинска.
Фейса, Михайло, Шлемендер, Марина, Чельовски, Славица. 2022. Анґлийско-руски словнїк. Нови Сад: Завод за културу войводянских Руснацох & Филозофски факултет & Руска матка, [Fejsa, Mihajlo, Šlemender, Marina, Čelʹovski, Slavica. 2022. Ang̀lijsko-ruski slovnïk. Novi Sad: Zavod za kulturu vojvodânskih Rusnacoh & Filozofski fakultet & Ruska matka].
Хорњак, Михајло. 2006. «Бачко-сремски Русини (порекло, начин живота, положај и права, институције и организације)». В: Русини/Руснаци/Ruthenians (1745–2005), т. 1. Ред. Михајло Фејса, 23–73. Нови Сад: ИК Прометеј & Филозофски факултет & КПД ДОК, [Horn̂ak, Mihaǰlo. 2006. «Bačko-sremski Rusini (poreklo, način života, položaǰ i prava, instituciǰe i organizaciǰe ». В: Rusini/Rusnaci/Ruthenians (1745–2005), t. 1. Red. Mihaǰlo Feǰsa, 23–73. Novi Sad: IK Prometeǰ & Filozofski fakultet & KPD DOK]
Чучка, Павло. 1973. «Правопис руского язика». Мовознанство, ч. 1: 86–89, [Čučka, Pavlo. 1973. «Pravopis ruskogo âzika». Movoznanstvo, č. 1: 86–89].
Чучка, Павло. 2013. «Національна свідомість закарпатських українців у ХХ столітті: етнолінгвістичний і культурно-історичний аспекти». В: Українці-русини. Етнолінгвістичні та етнокультурні процеси в історичному розвитку. Ред. Ганна А. Скрипник, 212–266. Київ: Національна академія наук України & Міжнародна асоціація україністів & Інститут мистецтвознавства, фольклористики та етнології ім. М. Т. Рильського & Музей української культури у Свиднику, [Čučka, Pavlo. 2013. «Nacìonalʹna svìdomìstʹ zakarpatsʹkih ukraïncìv u HH stolìttì: etnolìngvìstičnij ì kulʹturno-ìstoričnij aspekti». V: Ukraïncì-rusini. Etnolìngvìstičnì ta etnokulʹturnì procesi v ìstoričnomu rozvitku. Red. Ganna A. Skripnik, 212–266. Kiïv: acìonalʹna akademìâ nauk Ukraïni & Mìžnarodna asocìacìâ ukraïnìstìv & Ìnstitut mistectvoznavstva, folʹkloristiki ta etnologìï ìm. M. T. Rilʹsʹkogo & Muzej ukraïnsʹkoï kulʹturi u Svidniku]
Яким, Тат`яна, Орос, Славко, Рац, Йоаким, Папуґа, Ирина, о. Миз, Роман, Зазуляк, Михайло, Перкович, Єлена. 2009. Руснаци у Сербиї – Информатор. Руски Керестур: Национални совит рускей националней заєднїци & Завод за културу войводянских Руснацох & НВУ Руске слово, [Âkim, Tat`âna, Oros, Slavko, Rac, Joakim, Papug̀a, Irina, o. Miz, Roman, Zazulâk, Mihajlo, Perkovič, Êlena. 2009. Rusnaci u Serbiï – Informator. Ruski Kerestur: Nacionalni sovit ruskej nacionalnej zaêdnïci & Zavod za kulturu vojvodânskih Rusnacoh & NVU Ruske slovo].
Baptie, Gavin. 2011. «Issues in Rusyn Language Standardisation», MPhil(R) thesis, University of Glasgow. Доступ [Dostup]: 20.06.2019. theses.gla.ac.uk/2781/1/2011BaptieMPhil-1.pdf.
Beara, Mirjana, Bu, Ana, Savić, Svenka. 2018. «Obuka interkulturalnog obrazovanja nastavnika u Srbiji – iskustva i rezultati (2013–2017)». В: InterKult 2017, т. 1. Ред [Red]. Laura Spăriosu, Ivana Ivanić, Violeta Petković, 81–100. Novi Sad: Pedagoški zavod Vojvodine – Filozofski fakultet.
Bidwell, Charles E. 1966. «The Language of the Bačka Ruthenians in Yugoslavia». Slavic and East European Journal, ч [č]. 10: 32–45. https://doi.org/10.2307/305376.
Bošković, Radosav. 1990. Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika: fonetika i morfologija. Nikšić: Univerzitetska riječ.
Fejsa, Mihajlo. 2012. «Department of Ruthenian Studies». В: Academic Days of Timisoara: Social Sciences Today. Ред [Red]. Georgeta Raţă, Maria Palicica, 166–172. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing.
Fejsa, Mihajlo. 2013. «Teaching Minority Languages, Histories and Cultures in a Multicultural Context: The Case of Ruthenian Education in Vojvodina (Serbia)». В: Multicultural Education: From Theory to Practice. Ред [Red]. Hasan Arslan, Georgeta. Raţă, 423–433. Cambridge: Cambridge Scholars Publishing.
Gavrilović, Slavko. 1977. «Rusini u Bačkoj i Sremu od sredine XVIII do sredine XIX veka». Godišnjak Društva istoričara Vojvodine, ч. 4: 153–215.
Konstantinović, Stevan. 2014. «Osobenosti određivanja rusinskog nacionalnog identiteta u udžbenicima rusinskog jezika sa elementima nacionalne kulture». В: Diskursi manjinskih jezika, književnosti i kultura u jugoistočnoj i srednjoj Evropi, т. 2. Ред [Red]. Miroslav Dudok, 103–108. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Kushko, Nаtalia. 2007. «Literary Standards of the Rusyn Language: The Historical Context and Contemporary Situation». The Slavic and East European Journal, ч [č]. 51 (1): 111–132.
Lunt, Horace G. 1998. «Notes on the Rusin Language of Yugoslavia and Its East Slovak Origins». International Journal of Slavic Linguistics and Poetics, ч [č]. 42: 43–84.
Magocsi, Paul Robert 1996. «The Rusyn Language Question Revisited». В: A New Slavic Language Is Born: the Rusyn literary language of Slovakia. Ред [Red]. Paul Robert Magocsi, вступ [vstup] Nikita I. Tolstoj, 19–47. Boulder: East European Monographs.
Magocsi, Paul Robert, ред [red]. 2004. Rusin’skyj jazyk. Opole: Uniwersytet Opolski – Instytut Filologii Polskej.
Magocsi, Paul Robert, Pop, Ivan, ред. 2002. Encyclopedia of Rusyn History and Culture. Toronto: University of Toronto Press.
Međeši, Ljubomir. 1993. «The Problem of Cultural Borders in the History of Ethnic Groups: The Yugoslav Rusyns». В: The Persistence of Regional Cultures: Rusyns and Ukrainians in Their Carpathian Homeland and Abroad. Ред [Red]. Paul Robert Magocsi, 139–162. Boulder: East European Monographs.
«Pannonian Rusyn». Доступ [Dostup]: 5.05.2024. https://en.wikipedia.org/wiki/Pannonian_Rusyn.
